Mart 17:
Od danas sam ponosni vlasnik Caprija 1300 XL iz 1970 godine! Auto je kupljen od prvog vlasnika koji ga je kupio 1970 godine u Nemackoj i dovezao u Novi Sad dve godine kasnije, tako da je prva registracija kod nas 1973 godina. Capri je dugo stojao ali je u dobrom stanju i kompletan a pre nego sto je otisao u hibernaciju bio je potpuno ispravan. Enterijer je odlican, nebo kao novo a svi detalji su na mestu. Slike, na zalost, nemam jer je cela akcija odradjena na frku pa nisam poneo aparat a ono sto sam slikao telefonom je neupotrebljivo jer sam od uzbudjenja prekrio objektiv prstom...
Auto je papiroloski cist i od petka ce biti na mom imenu a za koji dan planiram i da izvucem iz garaze i premestim negde u grad. Tada cu imati i slike i vise informacija i znati koliki bittersweet posao me ceka...
Interesantno, napravljen je u istoj fabrici i u istom mesecu kao i moj Focus... ali tacno 34 godine ranije...
Mart 27:
Prvi i najbitniji deo expedicije "zasto sam ustao u 7 ujutru u subotu posle izlaska u petak" je upravo i uspesno zavrsen!
Expedicija se sastojala od 6 ljudi ( + dva domacina ), 2 dzipa i dva civilna vozila, jedne dizalice i 1/2 velike boce WD40. Sve je to bilo potrebno da se auto izvuce na svetlost dana prvi put posle 20 godina!
Ovo je vadjenje iz garaze, bilo je zeznuto jer smo morali da ga dizemo levo desno uz tockove koji su zapekli i minimum prostora za manevrisanje. Sam prilaz garazi je veoma uzak, sa jednim drvetom koje nije bilo tu kad je auto parkiran a Niva, koja je izvukla Caprija je jedva stala.
Skidanje tockova, prednji su veoma zapekli ( sto ce kasnije da se pokaze kao problem ) dok zadnji nisu pravili mnogo problema. Kocnica je jos uvek hvatala a rucna je sljakala besprekorno.
Motor je V4, karb je skinut ( prosli vlasnik ga je servisirao, umotao u tkaninu i stavio u kesu a sad je kod mene ). Motor je radio kad je auto parkiran, nisam uspeo da nabavim petrolej da sipam u svecice a nisam ni pokusavao da proverim da li okrece. Kosevi su dobri.
Enterijer, tabla je pukla na par mesta i prasnjav je, inace je u dobrom stanju. Sedista su odlicna a nebo je kao novo!
Sto se rdje tice, osim pragova, donjih dela krila ( prednja zadnja ) sa leve strane i nekoliko tacaka oko zadnjeg stakla i soferke, ima jos 2-3 mesta na donjem delu vrata, prtljaznik je super a pod deluje potpuno zdrav. Naime, auto je dizan na dizalicu dva puta i jedna i druga vrata ( koja nisu pala ) su uredno otvarana i zatvarana bez problema. Naravno, dok ne krene da se radi, ne znam sve ali ovo obecava
Sledeci korak je bilo spustanje do puta, Capri je isao prvi, zakacen za Nivu koja ga je spustala u rikverc. Tu se rucna odlicno pokazala i iako smo se svi tog dela plasili, proslo je bez ikakvih problema!
Potom slepanje do Sremske Kamenice i napokon asfalt.
Interesantno, aspuh je do yaya, nije truo nigde, jedina lajsna koja mi fali je ta koja ide na prtljaznik, tako da ako neko ima...
Jedini problem koji se javio su blokirane prednje kocnice negde na pola puta, sto je naravno rezultiralo dimom a ja sam se iskreno uplasio da ce biti i vatre. Morali smo 2 puta da stanemo da se malo ohlade tockovi ili bar da prestane da dimi jer sam poceo da se gusim u autu. Drugar pored mene je ceo put do Kamenice presedeo sa Triovim protivpozarnim aparatom u rukama, za svaki slucaj...
Kad smo stali, tocak je poceo da bljuje vrelu mast, to nikad nisam video... Do kraja je desni tocak bio skoro ceo umazan.
I za kraj, jedna grupna slika za arhivu...
Auto je sad na pola puta do garaze. Sledeci korak je dzip sa prikolicom ili klasican slep da ga odvuce u garazu kad se ona oslobodi a nadam se da cu to zavrsiti do Uskrsa.
I jos koja slika:
